Isaija 40:8 – "Trava se suši, cveće vene, ali reč Boga našeg ostaje zauvek"
Prolaznost prirode: slika nestalnosti svetova
Isaija 40:8 koristi metaforu trave i cveća kako bi prikazao nestalnost i privremenost svega što je stvoreno. Trava raste, ali s vremenom suši, a cveće vene, što je prirodni ciklus života. Na isti način, sve u ovom svetu je privremeno i podložno promenama. Svetska vrednost, materijalna dobra i ljudska postignuća – sve je to prolazno.
Večnost Božje reči: temelj istine
Suprotno tome, "reč Boga našeg ostaje zauvek". Isaija ovim stihom ističe večnu prirodu Božije reči. Ona nije podložna promenama, nestanku ni propadanju, jer Božija reč je večna. Njena istina ne zavisi od prolaznih faktora kao što su vreme, kultura ili okolnosti. Ona je utemeljena u večnoj Božijoj mudrosti i autoritetu.
