Biblija nije zbir nepovezanih knjiga, već jedno nadahnuće koje protiče od Postanja do Otkrivenja – tok Božje objave koji se ne može prekinuti ni presložiti po ljudskoj volji. Stari i Novi Zavet čine jedno telo, kao što su proroci i apostoli temelj jedne iste vere.
Isus Hristos sam potvrđuje ovo jedinstvo kad kaže:
„Ne mislite da sam došao da pokvarim zakon ili proroke; nijesam došao da pokvarim nego da ispunim.“(Jevanđelje po Mateju 5:17)
Njegove reči nisu samo poštovanje Starog Zaveta – one ga potvrđuju, dovode do punine i otkrivaju njegovu pravu svrhu: da pokaže Hrista.
Apostol Pavle izričito kaže:
„Jer što se naprijed napisa za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utjehom pisma nad imamo.“(Poslanica Rimljanima 15:4)
Ove reči pokazuju da je i Stari Zavet pisan za nas, vernike Novog Zaveta – ne kao prošlost, već kao temelj, kao svetlo koje osvetljava Hristov dolazak.
I sam Gospod, kada se javlja učenicima na putu za Emaus, ne počinje od krsta, već od Mojsija i proroka:
„I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu.“ (Jevanđelje po Luki 24:27)
