Odgovor stvorenja na Tvorca – Život pred Bogom

Biti čovek znači više nego disati, raditi i umirati. Biti čovek znači znati da si stvoren – s namerom, sa smislom i sa odgovornošću pred Onim koji te je stvorio. Bog kao Tvorac i Održavalac sveta ne traži samo da Ga prepoznamo, već i da Mu odgovorimo – verom, zahvalnošću i poslušnošću.

„Tvoje je nebo i tvoja je zemlja; ti si sazdao vasiljenu i što je god u njoj. “

(Psalam 89:11)

Sve pripada Njemu, jer sve je iz Njegove ruke. I mi. I naše misli. I vreme koje imamo. I život koji dišemo. Zato nijedan čovek ne može reći: „To je moje“. Sve je dar. I svako od nas je pozvan da živi odgovorno pred Tvorcem – jer će jednoga dana „svako dati odgovor za sebe Bogu“ (Rimljanima 14:12).

Božije stvaranje ne poziva samo na divljenje, već i na pokajanje. Priroda nas uči da smo manji nego što mislimo, ali voljeni više nego što zaslužujemo. I baš u toj napetosti raste vera. Čovek koji vidi slavu stvaranja, pada ničice pred Stvoriteljem.

„Gospode, Gospode naš, kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa. Kad pogledam nebesa tvoja, djelo prsta tvojih, mjesec i zvijezde, koje si ti postavio; Šta je čovjek, te ga se opominješ, ili sin čovječji, te ga polaziš? “

(Psalam 8:1, 3–4)

Ovaj osećaj zadivljenosti često su pesnici bolje izrazili nego teolozi. Tako i Branislav Petrović u svojoj pesmi „Tebi“ kaže:

„I kad u travi ležim bez reči, Ti si u meni veći i veći, Kao da svet se ponovo rađa Kad tebe slavim umesto plača.“

– Branislav Petrović, „Tebi“

Zato nije dovoljno reći „Verujem da postoji Tvorac“. Treba i živeti kao da sve pripada Njemu. Jer pripada. I On će jednog dana zatražiti plod iz našeg života.

---

Ključna poruka

Stvaranje nas ne poziva samo da gledamo nebo – već da pogledamo u svoje srce. Da li odgovaramo Stvoritelju životom vere i zahvalnosti? Jer veličina Tvorca poziva na poniznost stvorenja.

Veličina Tvorca u delu stvaranja

Ako hoćemo da upoznamo Boga, moramo podići pogled izvan sebe. Pogledati nebesa, planine, more, biljke, zvezde, zakonitost prirode, dah života. Jer sve stvoreno neprestano objavljuje: „Bog postoji“ – i to ne kao misaoni koncept, već kao živi Tvorac i Održavalac svega.

„Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku Njegovijeh glasi svod.“

(Psalam 19:1)

I kad ujutru sunce izađe, i kad zvezde u noći bljesnu, i kad vetar promakne kroz grane – to nije slučajna pojava. To je svedočanstvo o Nekom ko je to postavio, ko to održava. Sve funkcioniše sa redom jer postoji Onaj koji držanjem svoje Reči daje svemu smisao:

„On sve nosi riječju sile svoje…“

(Jevrejima 1:3)

Božije stvaranje nije ograničeno na prošlost. On nije stvorio i otišao. On nastavlja da održava. I svaki atom postoji jer Mu je volja da postoji. Kada čovek to razume, prestaje da se uznosi nad prirodu, nad život, nad vreme. I u njemu se rađa poniznost, jer vidi svoju zavisnost od Tvorca.

Oni koji odbijaju da priznaju Boga, uprkos svedočenju prirode, nisu bez svetla – već bez zahvalnosti:

„Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer im Bog javi… da su bez izgovora.“

(Poslanica Rimljanima 1:19–20)

Dakle, čitava priroda je propovednik. Tiha, ali stalna objava o Njegovoj sili, mudrosti i veličanstvu. A oni koji čuju, odgovoriće pokajanjem i verom.

---

Ključna poruka

Priroda nas poziva da gledamo više. Red u svemiru, složenost života i zakonitost prirode nisu proizvod haosa. Oni su svedočanstvo o Bogu koji nije dalek, već blizak – Stvoritelj koji još uvek govori kroz ono što je stvorio.

Bog kao Tvorac i Održavalac svega što postoji

Kada govorimo o veri, sve počinje sa Bogom – ali ne bilo kakvom idejom o Bogu, već sa Bogom koji stvara, održava i upravlja svime što postoji. On nije samo daleki arhitekta univerzuma, već prisutan Gospod koji deluje u svakom trenutku postojanja.

„U početku stvori Bog nebo i zemlju.“

(1. Mojsijeva 1:1)

Ove prve reči Svetog pisma postavljaju temelje svake istine: Bog je početak svega. Sve što vidimo i ne vidimo, sve zakone prirode, svetlost i tamu, vreme i prostor, On je izgovorio u postojanje. Stvaranje nije slučajnost, već svedočanstvo mudrosti, sile i ljubavi.

Ali Bog nije samo Tvorac – On je i Održavalac svega stvorenog:

„Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se.“

(Psalam 33:9)

On ne ostavlja tvorevinu da sama traje. On nosi i podržava svet svojom Rečju. I danas, kao i na početku, svet postoji jer Bog hoće da postoji.

Apostol Pavle o tome piše Atinjanima:

„Jer u Njemu živimo, i mičemo se, i jesmo…“

(Dela apostolska 17:28)

To znači: naše postojanje nije odvojeno od Njega. Čovek nije samostalan u kosmosu. Bog nas je stvorio, ali nas i svakog trenutka drži u životu.

Zato vera u Boga kao Tvorca nije apstraktna: to je priznanje da je sve što jesmo – Njegov dar. To je početak poštovanja, molitve, pokajanja, ali i sigurnosti: ako nas je On stvorio, On nas i čuva.