Veličina Tvorca u delu stvaranja

Ako hoćemo da upoznamo Boga, moramo podići pogled izvan sebe. Pogledati nebesa, planine, more, biljke, zvezde, zakonitost prirode, dah života. Jer sve stvoreno neprestano objavljuje: „Bog postoji“ – i to ne kao misaoni koncept, već kao živi Tvorac i Održavalac svega.

„Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku Njegovijeh glasi svod.“

(Psalam 19:1)

I kad ujutru sunce izađe, i kad zvezde u noći bljesnu, i kad vetar promakne kroz grane – to nije slučajna pojava. To je svedočanstvo o Nekom ko je to postavio, ko to održava. Sve funkcioniše sa redom jer postoji Onaj koji držanjem svoje Reči daje svemu smisao:

„On sve nosi riječju sile svoje…“

(Jevrejima 1:3)

Božije stvaranje nije ograničeno na prošlost. On nije stvorio i otišao. On nastavlja da održava. I svaki atom postoji jer Mu je volja da postoji. Kada čovek to razume, prestaje da se uznosi nad prirodu, nad život, nad vreme. I u njemu se rađa poniznost, jer vidi svoju zavisnost od Tvorca.

Oni koji odbijaju da priznaju Boga, uprkos svedočenju prirode, nisu bez svetla – već bez zahvalnosti:

„Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer im Bog javi… da su bez izgovora.“

(Poslanica Rimljanima 1:19–20)

Dakle, čitava priroda je propovednik. Tiha, ali stalna objava o Njegovoj sili, mudrosti i veličanstvu. A oni koji čuju, odgovoriće pokajanjem i verom.

---

Ključna poruka

Priroda nas poziva da gledamo više. Red u svemiru, složenost života i zakonitost prirode nisu proizvod haosa. Oni su svedočanstvo o Bogu koji nije dalek, već blizak – Stvoritelj koji još uvek govori kroz ono što je stvorio.