Veličina Tvorca u delu stvaranja

Ako hoćemo da upoznamo Boga, moramo podići pogled izvan sebe. Pogledati nebesa, planine, more, biljke, zvezde, zakonitost prirode, dah života. Jer sve stvoreno neprestano objavljuje: „Bog postoji“ – i to ne kao misaoni koncept, već kao živi Tvorac i Održavalac svega.

„Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku Njegovijeh glasi svod.“

(Psalam 19:1)

I kad ujutru sunce izađe, i kad zvezde u noći bljesnu, i kad vetar promakne kroz grane – to nije slučajna pojava. To je svedočanstvo o Nekom ko je to postavio, ko to održava. Sve funkcioniše sa redom jer postoji Onaj koji držanjem svoje Reči daje svemu smisao:

„On sve nosi riječju sile svoje…“

(Jevrejima 1:3)

Božije stvaranje nije ograničeno na prošlost. On nije stvorio i otišao. On nastavlja da održava. I svaki atom postoji jer Mu je volja da postoji. Kada čovek to razume, prestaje da se uznosi nad prirodu, nad život, nad vreme. I u njemu se rađa poniznost, jer vidi svoju zavisnost od Tvorca.

Oni koji odbijaju da priznaju Boga, uprkos svedočenju prirode, nisu bez svetla – već bez zahvalnosti:

„Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer im Bog javi… da su bez izgovora.“

(Poslanica Rimljanima 1:19–20)

Dakle, čitava priroda je propovednik. Tiha, ali stalna objava o Njegovoj sili, mudrosti i veličanstvu. A oni koji čuju, odgovoriće pokajanjem i verom.

---

Ključna poruka

Priroda nas poziva da gledamo više. Red u svemiru, složenost života i zakonitost prirode nisu proizvod haosa. Oni su svedočanstvo o Bogu koji nije dalek, već blizak – Stvoritelj koji još uvek govori kroz ono što je stvorio.

Bog kao Tvorac i Održavalac svega što postoji

Kada govorimo o veri, sve počinje sa Bogom – ali ne bilo kakvom idejom o Bogu, već sa Bogom koji stvara, održava i upravlja svime što postoji. On nije samo daleki arhitekta univerzuma, već prisutan Gospod koji deluje u svakom trenutku postojanja.

„U početku stvori Bog nebo i zemlju.“

(1. Mojsijeva 1:1)

Ove prve reči Svetog pisma postavljaju temelje svake istine: Bog je početak svega. Sve što vidimo i ne vidimo, sve zakone prirode, svetlost i tamu, vreme i prostor, On je izgovorio u postojanje. Stvaranje nije slučajnost, već svedočanstvo mudrosti, sile i ljubavi.

Ali Bog nije samo Tvorac – On je i Održavalac svega stvorenog:

„Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se.“

(Psalam 33:9)

On ne ostavlja tvorevinu da sama traje. On nosi i podržava svet svojom Rečju. I danas, kao i na početku, svet postoji jer Bog hoće da postoji.

Apostol Pavle o tome piše Atinjanima:

„Jer u Njemu živimo, i mičemo se, i jesmo…“

(Dela apostolska 17:28)

To znači: naše postojanje nije odvojeno od Njega. Čovek nije samostalan u kosmosu. Bog nas je stvorio, ali nas i svakog trenutka drži u životu.

Zato vera u Boga kao Tvorca nije apstraktna: to je priznanje da je sve što jesmo – Njegov dar. To je početak poštovanja, molitve, pokajanja, ali i sigurnosti: ako nas je On stvorio, On nas i čuva.